U tom smislu, premijerka Ana Brnabić je istakla značaj reforme obrazovanja koja će decu pripremiti za poslove u budućnosti.

Da je obrazovanje najvažnije kada se govori o digitalizaciji, saglasni su i premijeri Islanda Katrin Jakobsdoutir i Estonije Jiri Ritas, koji su takođe govorili na panelu o digitalizaciji na privrednom forumu u organziaciji “Zidojče cajtunga”.

Moderator panela, glavni urednik “Zidojče cajtunga” Volfgang Krah, najavio je Anu Brnabić kao prvu ženu premijera u Srbiji, da nije član stranke, a čija je vlada fokusirana na digitalizaciju i obrazovanje i vođenja ciljem članstva zemlje u EU.

- Digitalizacija je ključni prioritet vlade koju vodim. Živimo u vreme četvrte industrijske revolucije i zemlje poput Srbije imaju šansu da se pridružimo vama, koji ste pobednici treće revolucije, uhvatimo priključak, doprinesemo boljem životu građana - rekla je Brnabić.

Ukazala je da digitalizacija može da bude prednost za manje zemlje, koje time podižu efikasnost javne uprave, razvijaju obrazovanje kako bi brže dovelo do što boljih rezultata i napretka.

Brnabić je podvukla da su za nju važna tri E: e-uprava, e-obrazovanje i ekonomija.

Navela je Estoniju kao jednog od lidera u e-upravi, ističući da je neophodno da javna uprava bude transparentna, jeftinija i fokusirana na građane.

Posebno je naglasila značaj reforme orbazovanja, kako bi smo decu spremili za posao sutrašnjice, navodeći da je izazov i to što ne znamo kako će budućnost izgledati, što je razlog više da decu učimo kako da misle, a ne šta da misle.

U tom smislu, dodala je da je u Srbiji informatika postala obavezan predmet, da se uvode e-udžebini i projekat e-učionice.

Brnabić je rekla da je važno i da se ekonomija razvija ka ekonomiji zasnovanoj na znanju i inovacijama, i da će Srbija u narednom periodu investirati gotovo 100 miliona evra u infastrukturu vezanu za inovacije, istraživanja i razvoj, kao i razvoj start ap preduzeća i naučnu infrastrukturu. Predsednica vlade je istakla da se, kada se govori o digitalizaciji, to ne odnosi samo na tehnologiju, već i na kreativnost i inovacije, na kreativne industrije.

- Kreativnost i inovativnost ne mogu da budu automatizovani, kao što može mnogo toga u četvrtoj industrijskoj revoluciji - primetila je.

- Zato je šansa za Srbiju i zemlje poput Srbije da se kroz digitalizaciju bore, da investiraju u obrazovanje i istraživanje i razvoj i biće među pobednicima u budućnosti - poručila je Brnabić. Ona je dodala i da uz digitalizaciju jačaju i institucije, pa samim tim i vladavina prava.

Prema njenim rečima, Srbija je popravila svoju poziciju na Duing biznis listi Svetske banke i zbog toga što je uvela elektronsko izdavanjne građevinskih dozvola. Brnabić je dodala da mnogo možemo da naučimo od Estonije, kao i od Islanda.

Premijer Estonije, koja je dobila naziv e-Estonija zbog uspešne digitalizacije, Jiri Ritas, istakao je da upravo digitalizacija čini laškim svakodnevni život u toj zemlji, za građane, kompanije i samu državu i omogućava da se sačuva četiri do sedam odsto BDP-a svake godine.

Upravo je Estonija zemlja čija je vlada u potpunosti prenela svoje poslovanje na “klaud” tehnologiju”, a Ritas ističe da sve sednice vlade održavaju se bez papira.

Time se, ilustruje, štedi 300 metara papira svakog meseca, što je gotovo visina Berlinskog televizijskog tornja.

Danas su gotovo sve usluge javnih službi dostupne preko interneta, a po zakonu vladine agencije i institucije ne mogu da traže građanima podatke koji se već nalaze u nekoj od institucija, rekao je estonski premijer.

- Tehnologija može da nam pomogne da uspostavimo poverenje, transparentnost, otvorenost, ali i smanjenju korupcije - podvukao je Ritas.

U Estoniji je 2001. godine uvedeno i izdavanje digitalne lične karte koju danas imaju gotovo svi građani, a 2005. godine je prva zemlja koja je biračkom telu ponudila i mogućnost glasanja preko internet.

Ispričao je da je estonska tradicija da se božićna i novogodišnja jelka seku u šumi, kojih u Estoniji ima mnogo, a građanima je dozvoljeno da seku drva iz državne šume, ali prethodno moraju da plate preko mobilnog telefona, i onda će dobiti dozvolu da seku drvo. Svesni su sajber napada, a kako kaže Ritas, u Estoniji se jedan takav napad desi se u jednoj sekundi, i zato se sajber prostor mora obezbediti kao i bezbednost na ulici.

Premijerka Islanda Katrin Jakobsdoutir iznela je podatak da je u toj ostrvskoj zemlji 98 odsto građana povezano na internet, a 86 procenata islandskih tinejdžera ima smartfon. Kada je reč o korišćenju društvenih mreža, kaže da je čak 93 odsto tinejdžera na Islandu na fejsbuku, 65 koristi 'snap čat'.

- Ljudi na Islandu, koji koriste socijalne mreže, veoma su zainteresovani za hranu i recepte, a neke od najtraženijih tema su čišćenje i održavanje kuće - iznela je Jakobsdoutir zanimljiv podatak.

Kako je rekla, digitalizacija menja komunikaciju i interakciju među ljudima.

- Zahvaljujući socijalnim medijima, ono što kažemo ujutru, uveče više nije vest - rekla ja premijerka Islanda.